The Sons of Katie Elder
prev.
play.
mark.
next.

:49:00
Pola æemo novca dati župniku.
:49:03
Mislim da bismo joj na grob trebali staviti
neku lepu nadgrobnu ploèu.

:49:07
Veliku ploèu s nekim lepim natpisom.
:49:10
- Kako se to kaže?
- Spomenik. Slažeš li se, Johne?

:49:13
- Ona bi to voljela.
- Zašto trošiti na komad kamena?

:49:17
Zato jer su je ljudi voljeli.
Mora postojati neki znak seæanja na nju.

:49:21
Ridderovi su majci postavili anðela
s prstom uperenim prema gore.

:49:24
- Prema kome?
- Nikome!

:49:27
- U redu, izradimo onda anðela.
- Mora li biti anðeo?

:49:31
Bolje ne. Neko dete je
njihovom anðelu upucalo prst,

:49:34
pa je onda izgledao
kao da preti šakom.

:49:37
- Onda naruèimo mramorno janje!
- Što kažete na konja?

:49:41
- Konja? Za grob?
- Pa mama je voljela konje.

:49:45
Kako bi se tebi sviðalo da celu veènost
nad sobom imaš mramornog konja?

:49:50
- Što je nama?
- Rekao si da bi voljela spomenik.

:49:54
Da, ali ne takav. Ona je želela da
jedan od nas nešto postigne u životu.

:50:00
Bogami joj se ti snovi nisu ispunili!
:50:03
Ne mora biti, ako se Bud vrati u školu.
To je spomenik kakav bi ona htela.

:50:08
Zašto ja moram biti spomenik?
Neka neko od vas nešto postigne!

:50:11
- Za nas je prekasno.
- Neæu ja biti nikakav spomenik.

:50:15
Ja idem s tobom.
Biæemo poznati, poput braæe Dalton.

:50:19
Da, oni su poznati.
Ali samo su malo mrtvi. Njih su objesili!

:50:27
Zadržat æemo knjigu.
:50:35
Konji!

prev.
next.