This Property Is Condemned

1:02:00

- Prestani!
...i moderni kapaciteti...

1:02:02

Da li znaš, da ništa ne oseæaš
ako se uštineš za lakat?

1:02:06

Alva, da li razumeš
šta ti govorim?

1:02:10

Da, znam. Odlaziš.

1:02:18

Alva, nebo nije belo, plavo je.

1:02:21

Ako se uštineš dovoljno jako
za lakat, jezivo boli.

1:02:26

Ovo nije lila puder na sedištima,
ovo je prašina!

1:02:31

Nema vetra u ovom vagonu.
U stvari, ovde je toplo.

1:02:36

Jer ovaj vagon
stoji ovde veæ godinama.

1:02:39

- Nije me briga.
- Zašto to radiš?

1:02:42

Zašto si tako maštovita?
Zašto sve èiniš tako posebnim?

1:02:47

Zato što jeste.

1:02:49

Ne.

1:02:52

Mnogo toga jeste. Ti, to što radiš...

1:02:55

Ne. Ne, nisam.

1:02:58

Moj posao, nije uvek otpuštanje,

1:03:01

ali je nekako uvek isti.

1:03:06

- Ali ti putuješ.
- lzmeðu gradova koji su isti.

1:03:10

Ali živiš u Nju Orleansu,
u ulici Burbon.

1:03:14

To je tvoj san. Nije moj.

1:03:19

Šta je onda tvoj?

1:03:22

Ja nemam san.

1:03:26

Strašno za tebe.

1:03:31

Možda.

1:03:33

Da li ti je hladno?

1:03:36

Ne.

1:03:39

Ne, to je... kao snežna oluja.

1:03:45

Šta?

1:03:46

Znaš, u pritiskaèu.

1:03:51

- Pa, zar nije skoro tako? Jeste.
- Nikada se neæeš promeniti.

1:03:58

Ne želim da mislim o tvom dolasku.
Baš me briga da li je to istina.