:23:01
Sedi.
:23:06
- Ovo je knjiga koju sam ti obeæao.
- Hvala.
:23:10
Nadam se da se tebi neæe isto desiti
kao devojci u knjizi
:23:15
- Zato?
- Proèitaj, videæe.
:23:17
Pa, ona ne eli dete, operacija
nije uspela i ona umire.
:23:22
Bilo bi teta da se to tebi desi.
:23:25
Videæemo.
:23:27
ta ne valja?
:23:31
Da mogu da iskopam rupu
da se sakrijem, uèinio bih to.
:23:35
Bolje ti je tako, k'o slonovima.
Kad su oni tuni...
:23:51
Isprièaæu ti prièu.
Da ti skrenem misli.
:23:55
Znao sam devojku dve godine.
:23:57
I sad, iznenada pomislim:
pitaæu je da spava sa mnom.
:24:01
Nikad mi nije palo na pamet.
Naðemo se na ruèku.
:24:04
Hteo sam da kaem:
Prijatelji smo, hajde da spavamo.
:24:09
Ne znam zato,
ali sam potpuno zaboravio!
:24:15
Kasnije sam se setio
i poslao joj telegram:
:24:20
"Zaboravih da kaem,
hajde da spavamo zajedno."
:24:22
Tri sata kasnije stie odgovor:
:24:26
"Kakva koincidencija!"
:24:29
"Htela sam to isto da predloim"
:24:33
ta je s tvojim projektom?
ta treba da piem?
:24:36
Ide u Orly sutra.
Da intervjuie Parvulesca, pisca.
:24:40
Sjajno. Kada?
:24:43
Samo doði u kancelariju ranije popodne.
:24:45
Pa, odoh...
:24:49
Ide sa mnom, naravno?
:24:51
Naravno...
:24:53
Naravno?
Pa, naravno!