It

:02:23

- Znam kako matoro izgledam.
- Nije to, samo te pamtim kao dete.

:02:27

Dobro došao kuæi, Bile.

:02:30

Samo bih želeo da je pod sretnijim....

:02:33

Hajde, idemo napolje.

:02:37

Palo mi je na pamet da ne stvaram više
paranoje nego što je veæ ima tamo unutra.

:02:40

- Iskusio sam je i sam maloèas.
- Makar se èini da je ljudima stalo.

:02:45

- Možda je samo zato što sam odrastao sad.
- Tako mi je mutno.

:02:48

Ne seæam se mnogo toga uopšte,
ni zašto sam se vratio.

:02:53

Osim zbog Džordžija.

:02:55

Bolje da se ne setiš svega odjednom.

:02:58

- Kako to da se ti seæaš?
- Nikad nisam otišao.

:03:01

Pogledam na æošku i tu smo mi.

:03:04

"Sreæna sedmorka."

:03:06

Oh, èoveèe, toga sam se upravo setio.

:03:09

Još nešto.
Jedan od nas je živeo ovde negde.

:03:12

Tako je.

:03:15

- Bev!
- Pravo niz ulicu.

:03:18

Bila je siromašna. Otac joj je bio domar.
Ovo je bila sirotinjska èetvrt.

:03:23

Da, još uvek je.

:03:30

Tvoja?

:03:33

Hej, ja sam neženja, Bile.
Ne treba mi više.

:03:36

Èisto je i, najvažnije,
otplaæeno je.

:03:42

- Jesi ogladneo?
- Iskreno, nemam apetit otkad si zvao.

:03:45

Sredio sam veèeru za sve nas.

:03:48

- Jesi li video nekog od ostalih?
- Ne.

:03:51

Imam to oseæanje celo popodne.
Mogu da osetim kako svako od nas dolazi.

:03:56

Nismo još svi tu.

:03:58

Nismo.