Les Enfants du marais

1:46:00

Eto, to je cela prièa.
Otada je prošIo mnogo vremena

1:46:05

i mnoge stvari koje sam
isprièala nisam videla.

1:46:08

Možda sam ih malo izoblièila.
Veæina onih koje sam poznavala

1:46:11

te godine je nestalo, naravno.
Pa i ostali.

1:46:17

Ali zar je to važno?
Naš otac i Žo Sardi,

1:46:20

podjednako blesavi,
mogli su samo da se slažu.

1:46:23

Godinama se nisu rastajali.

1:46:26

Žo je postao boks menadžer,
a tata sekundant.

1:46:30

Poginuli su zajedno u Lionu,
za vreme bombardovanja 1944.

1:46:36

Trinaest godina kasnije,
udala sam se Pjeroa.

1:46:38

Imala sam dvadeset godina.
Postao je poznati lekar.

1:46:41

Bogu hvala, još je živ. Garisova
žaba mu ne izlazi iz džepa.

1:46:47

Zapitaæete se sigurno
šta je bilo sa Garisom.

1:46:52

Jednog proleænog dana je otišao.

1:47:00

Više nikad niko nije èuo
za njega, ali ako hoæete,

1:47:04

hodao je za suncem,
stigao je èak do Nice

1:47:08

i oteo apotekarevu ženu.

1:47:14

Što se tièe moèvare,

1:47:16

odavno je isušena
da bi napravila mesta gradu.

1:47:21

Ima trenutaka
u životu kad poželite

1:47:24

da se više ništa ne promeni.