Titus
prev.
play.
mark.
next.

:24:03
da jedna
pomogne odsjeæ drugu.

:24:11
Govori, draga sestro.
Tko te je tako muèio?

:24:16
O, to divno
oruðe misli njenih,

:24:19
išèupano iz
ljupke krletke.

:24:24
Reci ti umesto nje.
Tko uèini ovo?

:24:27
Pronaðoh je kako luta šumom,
tražeæi gdje bi se sakrila,

:24:30
kao ranjena srna, što
ranjena je ranom samrtnom.

:24:34
Bila je moja srna. Onaj koji
je rani, povrijedi me više

:24:37
nego da mi je
vlastiti život oduzeo.

:24:40
Stojim sam na hridi,
okružen divljinom mora.

:24:48
Ovuda mi
sinovi u smrt odoše.

:24:53
Ovdje je moj drugi
sin, izgnanik, a brat moj,

:24:57
zajedno sa mnom oplakuje bol.
:25:03
Ali, ono što najteže pogodi
dušu moju je draga Lavinija,

:25:09
draža mi od vlastite duše. Mila
kæeri, daj da ti poljubim usne.

:25:21
Daj mi neki znak
kako da ti pomognem.

:25:32
Ili da tvoj dobri stric,
tvoj brat Lucije, ti i ja,

:25:36
kod izvora sjednemo,
i u njem promatramo

:25:40
obraze svoje...
Kalne poput livada mokrih?

:25:46
Ili ruke da odsjeèemo,
da budu poput tvojih?

:25:49
Ili jezike da
pregrizemo i u nijemoj glumi,

:25:52
proživimo preostale
nam mrske dane?

:25:55
Šta æemo èinit? Hajdemo,
mi koji jezike još imamo,


prev.
next.