:03:01
Mi smo plamenovi i vatre,
vrtlozi vetrova.
:03:07
Mi smo vode kia
i reke okeana.
:03:11
Mi smo kamenje i stene.
:03:15
A sada, uz pomoæ moæi koju imam, proglaavam...
:03:20
...da smo mi moæne Ja-ja svetenice.
:03:23
Neka nas nijedan mukarac ne razdvoji.
:03:25
Sada naa krv teèe jedna kroz drugu
kao to æe i biti veèno.
:03:31
Verne zauvek.
:03:33
Diemo svoje glasove
uz reèi mambo gamba.
:03:39
- Ja-ja!
- Ja-ja!
:04:12
Moja majka.
:04:15
ta mogu da kem za svoju majku?
:04:18
Ne postoji niko kao to je Vivi Ebot Voker.
:04:21
Ona æe biti prva koja æe vam to reæi.
:04:24
Mama je bila ispunjena armom,
lepim izgledom, ukupnom slikom.
:04:29
- Ali oteæena.
- Ranjena.
:04:33
- Najrmantnija ranjena osoba koja je ikada postojala.
- Ranjena? Kako?
:04:37
Sve usled vremena.
Imala je sjajan kvalitet.
:04:42
elela je bolji ivot
nego to je ivot ene
farmera pamuka sa èetvoro dece.
:04:48
Ne znam.
:04:49
Jednostavno je jako kompleksna.
:04:53
Moe da bude alarmantno jednostavna...
:04:56
...i onda, odjednom, mraèna i komplikovana.