1:03:12
Spustio sam se sa drveta.
1:03:15
Da, vidim da jesi.
1:03:17
Ja i majka smo konaèno
nali zajednièki jezik.
1:03:21
- Ozbiljno? Kome da zahvalim?
- Sebi, Piter!
1:03:29
Nije sve ilo kako bi trebalo
poslednjih...
1:03:34
pa poslednjih godina.
1:03:36
A u stvari...
1:03:38
na kraju jedina stvar koju smo delili
je bilo kupatilo i nije se ljutila zbog toga.
1:03:49
Pokuavam da ti kaem...
1:03:52
da smo zaboravili koliko si ti
u stvari vaan za nas dvoje.
1:03:57
Znam da bi trebalo
obrnuto da bude.
1:04:01
Ali jako smo ponosni na tebe.
1:04:12
Odavno nismo uradili ovo.
1:04:14
Previe dugo!
1:04:17
Tata?
Da?
1:04:20
Moja leða!
O, Boe!
1:04:24
Bile su ovo neverovatne dve nedelje,
zar ne?
1:04:27
Ne samo za Pitera,
nego za sve nas.
1:04:30
Moram da priznam da
iako mi je to teko da kaem...
1:04:36
svi mi moemo da budemo bolji...
1:04:39
da volimo i pruamo
bezuslovnu podrku jedni drugima.
1:04:44
Bez osuðivanja, bez...
1:04:46
- Pobogu, Karl, prestani da gricka nokte!
- Augusta!
1:04:51
- Nastavi duo!
- Da, izvinite!
1:04:55
elela bih da nazdravim!
Porodici! Za nau porodicu!