Proof

:53:16

Tata?

:53:19

Kakvo iznenaðenje.
- Šta radiš ovde napolju?

:53:23

RazmišIjam.

:53:27

Minus je, u sred noæi.
- Znam.

:53:31

Zar ti nije hladno?
- Naravno da jeste. Smrzavam se.

:53:35

Šta onda radiš ovde?
- Rešavam ovaj problem.

:53:47

Zvala sam i zvala. Nisi primio
moje poruke? -Ometaju me.

:53:53

Nisam znala šta se dešava.
Vozila sam do ovamo.

:53:56

Vidim to.

:53:58

Zašto nisi mogao da se
javiš na telefon?

:54:01

Izvini, ali ovo je prioritet, znaš to.
- Radiš?

:54:09

Doðavola! Radim!

:54:17

Kažem ja...

:54:20

Mašinerija, mašinerija radi.

:54:25

Sve se vratilo. Sav gorim.

:54:34

Zato sam izašao da se ohladim.
Nisam se oseæao ovako godinama.

:54:39

Šališ se? -Ne.

:54:41

Ne mogu da verujem.
- Ni ja, ali istina je.

:54:45

Poèelo je pre oko nedelju dana.
Probudio sam se, sišao dole,

:54:49

sipao kafu, pre nego što sam
sipao mleko kao da je neko

:54:54

upalio svetlo u mojoj glavi.
- Stvarno?

:54:57

Kao da nije prošlo vreme od moje
21 godine. -Stvarno?