Vitelloni, I
prev.
play.
mark.
next.

1:12:08
Da li me još uvek
voliš, Fausto? -Da.

1:12:12
I naše dete? -Sandrice,
i našu bebu...

1:12:18
Ostaæeš sa mnom?
1:12:22
Da.
1:12:24
Doði. Idemo da prièamo
s tatom. -Neka. -Hajdemo.

1:12:33
TAKO JE FAUSTO
DOBIO OPROŠTAJ I

1:12:35
POLAKO POÈEO DA
TRAŽI NOV POSAO.

1:12:40
NISU MNOGO MISLILI NA
NJEGA KAD SE BEBA RODILA.

1:12:45
DIVNI ADONIS, LIÈIO
JE NA MAMU, TATU,

1:12:48
TETKE, BABU, DEDU,
ÈAK I NA MORALDA.

1:12:51
Kao moj profesor
matematike. Tako je ružan!

1:12:55
SANDRA JE BILA SREÆNA.
JEDNOG DANA ODNELA JE BEBU

1:12:59
DA JE POKAŽE SVEKRU.
1:13:03
Kafa samo što nije.
-Dobra devojka.

1:13:05
Moraldino, što si takav bucko?
1:13:10
Juèe je poèeo da prièa.
1:13:12
Fausto je našao posao?
1:13:16
Èini mi se. Trebalo
bi uskoro da poène.

1:13:22
Idem da pogledam kafu.
1:13:25
Ja æu. -Neka, ja æu.
1:13:28
Sandra, mogu li da ga držim?
-Drži ga dobro da ne padne, Mirela.

1:13:34
Moraldino, poljubi tetku.
1:13:40
Tata, ti ne umeš da ga držiš.
1:13:44
Ne tako.
1:13:46
Ne znam koja je ta.
1:13:49
Je li ova najudaljenija?
-Da, zove se Sirijus.

1:13:54
Ima li stanovnika
na njoj? -Ne verujem.

1:13:59
Da li bi živeo tamo? -Da.

prev.
next.