1:19:00
Jednog jutra, ti nesreæni
dobri hriæani su se pobunili.
1:19:05
Stavili su im lisice na ruke
1:19:09
i odveli u zatvor...
1:19:13
u Materu, Potenza.
1:19:19
ta æe?
Takav je ivot na selu.
1:19:24
Da, razumem...
1:19:28
Zato ste svi vi
pobegli na Sever.
1:19:30
Ja sam hteo
da ostanem tamo!
1:19:32
Zato?
1:19:33
Zar ti se ne sviða Milano?
1:19:35
Da, ali,
1:19:37
dole na Jugu,
na selu,
1:19:39
lake bismo krenuli
napred,
1:19:42
tamo gde smo roðeni
i odrasli.
1:19:45
Ja nisam sreæan
u velegadu.
1:19:47
Ovde nisam ni roðen,
ni vaspitavan.
1:19:52
Govorim za sebe,
ali mislim i na svoje roðake,
1:19:56
na braæu,
na ljude iz mog kraja.
1:19:59
Mnogi su se navikli,
brzo se adaptiraju,
1:20:02
èak i dele iste elje
i stermljenja kao i ostali.
1:20:07
Ali ja ne...
1:20:09
Mislim i da nije
u redu zahtevati sve,
1:20:14
ja bih mogao da
poelim automobil, na primer,
1:20:21
ali tek nakon to
budem poeleo
1:20:24
i stekao ono to
je vanije,
1:20:26
kao to je stalni posao,
stan!
1:20:28
I sigurnost da æu imati
dovoljno hrane svaki dan.
1:20:31
Moda nisam bio
dovoljno jasan?
1:20:34
A ta misli
o meni?
1:20:36
Nita.
1:20:38
Samo napred, kai,
neæu se uvrediti.
1:20:42
Dobro, mislio sam...
1:20:46
Koliko ima godina?
1:20:49
Imam 25,
dakle?
1:20:52
Htela si da sazna
ta mislim, pa sam...
1:20:55
Ako je to
sve?
1:20:59
Sad se oseæa uvreðenom?