:15:01
urim da stignem u Pitsburg.
Odavno nisam bio u gradu.
:15:05
Hoæu da se provedem.
:15:08
Mi nikad nismo videli
nekog planinca.
:15:11
Jesu li Stenovite planine
tako visoke kao to kau?
:15:14
Ne bih znao. Nisam se
popeo ni na jednu.
:15:20
To ba i nije sasvim
taèno.
:15:25
Dim Brider i ja,
:15:27
krenuli smo od jednog breuljka
u dnu Stenovitih planina.
:15:32
A onda, jednog dana videli
smo jednog momka
:15:36
sa parom velikih, belih krila
i harfom u rukama.
:15:43
Rekao sam Dimu.
:15:45
"Dime, ne sviða mi se
kako nas taj èovek gleda."
:15:49
Dim je rekao da se ni
njemu ne sviða.
:15:53
Obojica smo brzo sili
i do dana dananjeg,
:15:56
nisam dobro osmotrio
Stenovite planine.
:16:04
Seæam se da sam ja jednom...
-Debulane! -Molim?
:16:07
Jedan laov je dovoljan.
:16:11
Onda mislim da je vreme za
spavanje. Rano kreæemo.
:16:14
Oèekujemo vas na doruèku,
g. Rolins. -Ba ste gostoljubivi,
:16:18
g. Preskote, ali kad se probudim
dobijem elju da krenem.
:16:22
Do svitanja biæu daleko.
Zahvaljujem se, svima vama.
:16:25
Laku noæ. -Laku noæ.
:16:29
Ti planinci su stvarno
neuhvatljivi.
:16:32
Da, kao pramièci dima.
:16:52
Èini mi se da je to moje
æebe. -Jeste.
:16:56
Onda sam vrlo zbunjen,
gospoðice.
:16:58
Èiji je to krevet? -Va.