Persona

:22:10

Elizabet? Mogu li ti proèitati nešto
iz svoje knjige?

:22:15

Ili ti smetam? Ovde kaže:

:22:19

"Sva zebnja koju nosimo u sebi,
svi naši spreèeni snovi" -

:22:23

- "nerazumljiva okrutnost,
naš strah od izumiranja" -

:22:28

- "bolni uvid
u naše zemaljsko stanje" -

:22:31

- "su lagano erodirali našu nadu
za spasom na onom svetu."

:22:37

"Urlik naše vere i sumnja
u mrak i tišinu" -

:22:42

- "je jedan od najgroznijih dokaza
naše napuštenosti" -

:22:46

- "i našeg užasnog,
neizrecivog znanja."

:22:51

Misliš li da je tako?

:22:57

Ja ne verujem.

:23:00

Menjati...
Najgora stvar u vezi mene je što sam lenja.

:23:04

I onda imam nemirnu savest. Karl-
Henrik mi prigovara da nemam ambiciju.

:23:09

Kaže da idem naokolo kao meseèar.
Mislim da to nije fer.

:23:13

Bila sam najbolja u grupi na testovima.
Ali on verovatno misli na nešto drugo.

:23:20

Znaš...

:23:22

Oh, izvini. Znaš
na šta ponekad mislim?

:23:26

U bolnici gde sam radila i polagala ispite,
ima dom za stare bolnièarke.

:23:31

One koje su uvek bile bolnièarke,
koje su živele za svoj posao. Uvek u uniformi.

:23:36

Žive u svojim malim sobama. Zamisli
da posvetiš ceo svoj život neèemu.

:23:42

Hoæu reæi, verovanju u nešto.
Postizanju neèega.

:23:46

Verovanju da neèiji život ima svrhu.
Volim takve stvari.

:23:51

Držati se jedne stvari uporno,
bezobzirno. Mislim da bi morali.

:23:56

To znaèi nešto drugim ljudima.
Zar i ti ne misliš tako?