:55:02
Napustili smo kamp...
:55:05
...nakon to smo cepili
tu decu protiv deèje paralize
:55:09
Jedan starac je trèao za nama,
:55:12
i plakao je.
:55:14
Nije mogao reèi izustiti...
:55:17
Vratili smo se natrag.
:55:19
Oni su doli i odsekli
svaku cepljenu ruku.
:55:26
Bile su na gomili,
gomila....malih ruèica,
:55:34
i seæam se...
:55:39
I ja...i ja...
:55:40
...i ja sam plakao.
:55:42
Cmizdrio sam kao....neka baba.
:55:49
Hteo sam si razbiti zube.
:55:53
Nisam znao ta elim napraviti.
:55:55
I hteo sam to zapamtiti.
:55:57
Ne elim to nikada zaboraviti.
:55:59
Ne elim to nikada zaboraviti.
:56:01
I tada sam shvatio...
kao da sam bio pogoðen,
:56:06
kao da sam bio
pogoðen sa dijamantnim...
:56:10
dijamantnim metkom
taèno u èelo.
:56:15
Mislio sam,
"Moj Boe! Genije svega ovoga,
:56:19
genije...
elja da se uèini neto ovakvo."
:56:25
Savreno, genijalno,
Potpuno, kristalno èisto.
:56:31
Tada sam shvatio,
da su bili jaèi od mene
:56:36
jer su to mogli podneti.
To nisu bila èudovita.
:56:40
To su bili ljudi, istrenirani kadar.
:56:42
Ovi ljudi su se
borili sa svojim srcima,
:56:46
ljudi koji su imali porodice,
koji su imali decu,
:56:49
koja su ispunjena ljubavlju,
:56:51
ali oni su imali snagu,
:56:53
snagu...
:56:58
da to naprave.