Frankie and Johnny

:03:01

Stvarno smo slobodni.

:03:15

Bilo je to prelepo krštenje. Hvala
što smo mogli da koristimo kuæu.

:03:20

Volim decu. Eto, s'obzirom
da ja nemam unuke...

:03:23

Daj, ne poèinji, mama.

:03:25

Molim te, prestani da èistiš i sedi.
Hajde.

:03:35

Tako ljudi žive, Frances.
Stvarni ljudi.

:03:40

- Kad ti ide autobus?
- Kasno.

:03:42

Hoæu da provedem
neko vreme s njom.

:03:45

- Ja sam kriva za sve.
- Ni za šta nisi kriva.

:03:48

Obred je bio prelep.

:03:52

- Hoæeš li probati opet?
- Još jedanput.

:03:54

- Ne!
- Molim te. Još jedanput.

:03:57

- Prelepo krštenje, dušo.
- Moram da idem. Æao, Frankie.

:04:04

Moram da krenem.

:04:07

Dušo, brinem kako si u New Yorku.

:04:10

Dobro sam, mama.

:04:17

Možda i nisam baš najsreænija
osoba svih vremena...

:04:21

ali nisi ti za to kriva.