Frankie and Johnny

1:37:01

Obeæavam da æu otiæi,
samo želim nekoga da zovem.

1:37:07

Znaš, sve ovo bi trebalo biti lako.
A zašto je uvek tako teško?

1:37:17

Halo? "Ponoæ s Marlonom"?
Zdravo, Marlone. Zovem se Johnny

1:37:23

i hteo bih znati kako se zove
ona muzika za klavir

1:37:29

koju ste svirali pre minut,

1:37:31

tako da onda mogu da kupim ploèu
za damu mog srca,

1:37:33

koja se zove Frankie, što je
podudarnost. Frankie i Johnny.

1:37:39

Debussy, Claude Debussy, tako je.
"Meseèeva svetlost", jesi li èula?

1:37:45

Zašto to radiš?

1:37:48

Sve što želim je u ovoj sobi.

1:37:54

Halo, Marlone?

1:37:58

Znam da ne primaš muzièke želje,
ali, možeš li me barem saslušati?

1:38:02

Pazi, imaš muškarca i ženu.

1:38:05

On je kuvar, ona konobarica.

1:38:09

Pazi, upoznaju se, ali se ne spoje,

1:38:12

ona ga samo primeti,
što on oseæa, a on primeti nju

1:38:17

i oni oboje znaju
da se to moralo dogoditi.

1:38:20

Oni vode ljubav
i možda jednu celu noæ

1:38:25

zaborave deset miliona stvari

1:38:27

zbog kojih ljudi misle
"ne volim ovu osobu,

1:38:31

"ne sviða mi se ova osoba,
ne poznajem tu..."

1:38:34

Umesto toga, bilo je savršeno
i oni su bili savršeni

1:38:38

i to je sve što se o tome
uopšte treba znati.

1:38:40

Samo što sada ona poèinje
zaboravljati sve to

1:38:43

i možda æe i on to zaboraviti.

1:38:45

Možeš li onda zasvirati
još jedanput za Frankie i Johnnyja,

1:38:48

s nadom u nešto što bi trebalo
da traje, a ne samo sebe da uništi.

1:38:57

Možeš li barem
razmisliti o tome? Hvala ti.