In weiter Ferne, so nah!
prev.
play.
mark.
next.

1:43:01
Prozori su bili veoma visoki.
1:43:03
Sa zastorima od
zamuæenog stakla.

1:43:06
Osim onih na vrhu,
1:43:09
koje je uèitelj otvarao dugim štapom
sa kukom na kraju.

1:43:15
Uvek si se smeštao u klupe iz
kojih si mogao da vidiš

1:43:19
pokrete drveæa, ptice
i oblake.

1:43:25
Sve do jednog momenta.
1:43:27
Onmog, kada si rešio
da odrasteš.

1:43:30
Po svaku cenu.
I što je pre moguæe.

1:43:32
Želeo si da postaneš
arhitekta.

1:43:34
Da gradiš škole od
stakla..

1:43:36
koje bi se rotirale, prateæi
kretanje sunca.

1:43:38
A tokom noæi, dok
deca spavaju,

1:43:40
uèitelji bi školu postavljali
na startnu poziciju.

1:43:47
Kada si ušao u 14-tu,
1:43:51
ti si se zaljubio,
1:43:53
u devojèicu Mildu Kozelvort.
1:43:56
Oh, da!
1:44:01
Da!
1:44:04
Seæam se.
1:44:10
A šta se kasnije dogodilo?
1:44:19
Hana, požuri!
1:44:21
Ajde Anton!
1:44:28
Mi ne idemo Konrad!
1:44:31
Vozi!
1:44:37
Gertruda!
1:44:39
Požuri!
1:44:42
Gertuda!
1:44:44
Požuri! Ne gnjavi!
1:44:47
A Hana!
1:44:57
Razumem gospoðo Bejker.

prev.
next.