Mary Reilly
prev.
play.
mark.
next.

:28:02
Dr Džekil je suviše
dobar poslodavac,

:28:04
zato je moja dužnost da
skrenem pažnju na prilike,

:28:07
kad smatram da èlanovi
posluge ne vrše svoju dužnost.

:28:10
Da te podsetim, moja je dužnost,
takoðe, da otpuštam one koji

:28:13
uporno prelaze granicu finog
ponašanja. -Da, gospodine.

:28:16
Imaš li ideju na šta
mislim?

:28:19
Nije moje da govorim gospodaru
da se ne vraæa na posao.

:28:21
Taèno. Sad mi pomozi.
:28:23
Gospodaru su potrebne
izvesne stvari iz apoteke.

:28:25
Prirodno je da smo zabrinuti
kad dr Džekilu nije dobro.

:28:28
Ali sigurno mu neæemo
poboljšati stanje skretanjem

:28:30
pažnje na svoja potpuno
nevažna mišljenja.

:28:33
Moraš biti svesna da ima puno,
mladih, sirotih devojaka,

:28:35
koje bi mogle da rade
tvoj posao.

:28:37
I da poštuju izvesna osnovna
pravila. Zapamti to.

:28:58
Meri? -Da, gospodine?
:29:01
Kad smo ono razgovarali odbila
si da kažeš da mrziš oca.

:29:06
Ne mrzim. -Zašto?
:29:09
Strpao me na mraèno mesto,
to ne mogu da mu oprostim, ali,

:29:13
on je sad deo mene.
Kako mogu da se kajem

:29:15
zbog onog što sam?
Mada me to èesto rastužuje.

:29:19
Da, tuga.
:29:21
Protiv toga se ne može.
Dolazi kao plima.

:29:28
Znam da se bojiš pacova,
Meri. Sama si mi rekla.

:29:31
Èega se još bojiš?
:29:33
Ne znam, gospodine.
Ružnih snova.

:29:38
Razumem.
:29:39
Skuèenog prostora?
-Da, naravno.

:29:41
Ali nikad se ne bojiš sebe?
:29:44
Ne, to nisam rekla,
gospodine.

:29:46
Bojiš se sebe.
:29:50
Da.
:29:56
Tako sam i mislio.

prev.
next.