Mary Reilly
prev.
play.
mark.
next.

:29:01
Kad smo ono razgovarali odbila
si da kažeš da mrziš oca.

:29:06
Ne mrzim. -Zašto?
:29:09
Strpao me na mraèno mesto,
to ne mogu da mu oprostim, ali,

:29:13
on je sad deo mene.
Kako mogu da se kajem

:29:15
zbog onog što sam?
Mada me to èesto rastužuje.

:29:19
Da, tuga.
:29:21
Protiv toga se ne može.
Dolazi kao plima.

:29:28
Znam da se bojiš pacova,
Meri. Sama si mi rekla.

:29:31
Èega se još bojiš?
:29:33
Ne znam, gospodine.
Ružnih snova.

:29:38
Razumem.
:29:39
Skuèenog prostora?
-Da, naravno.

:29:41
Ali nikad se ne bojiš sebe?
:29:44
Ne, to nisam rekla,
gospodine.

:29:46
Bojiš se sebe.
:29:50
Da.
:29:56
Tako sam i mislio.
:30:04
Bože, Meri,
:30:06
tako mi je hladno.
:30:08
Ruke su mi se potpuno
smrzle.

:30:20
Popite èorbu.
:30:25
Ne znam, Meri,
:30:27
zašto ti tako utièeš
na mene?

:30:30
Popijte dok je toplo,
gospodine.

:30:34
Jako sam umoran.

prev.
next.