Les Enfants du marais
prev.
play.
mark.
next.

:05:04
Sranje!
:05:07
Sto puta sam vam rekla
da se ne igrate time!

:05:10
Golubovi tu prave gnezdo.
-Baš me briga! Èistite se!

:05:14
Kri-kri,
nemoj da uprljaš haljinu.

:05:17
Dvaput sam je prala ove nedelje.
:05:24
Oduvek sam se pitala zašto moje
prve prave uspomene datiraju

:05:27
baš od tog proleæa.
Bez sumnje, to važi za sve.

:05:30
Naravno, i pre imamo uspomene.
:05:34
Suviše smo mali, to su mrvice,
deliæi slika.

:05:38
A onda, sa èetiri-pet godina,
odjednom kao da poèinjemo

:05:42
zaista da postojimo. Sve
zauvek ostaje urezano u vama,

:05:46
èak to možete mnogo, mnogo
kasnije da prièate kao prièu.

:05:52
Ovde imam pet godina.
:05:54
Nije bilo mnogo ðurðevka, a?
:05:58
Garis! Naš prijatelj je došao
i ostavio pile na stolu!

:06:02
Možemo li da ga jedemo?
-Ti æuti. Rekao je da æe,

:06:05
ako hoæete, pevati s vama.
-Ako bude pevao s nama,

:06:10
neæe nam doneti pare,
nego nevolje.

:06:16
Nek sam proklet.
Èestit èovek.

:06:19
Možemo li da jedemo pile?
-De, de, dobiæeš svoje pile.

:06:25
Da bi u životu dobio to
što želiš, treba da radiš.

:06:27
Nemojte to nikad da zaboravite.
:06:30
Ja, Anri Pinjol, ne želim
da moja deca postanu lopovi.

:06:37
Lepo reèeno? -Nije loše.
To si nauèio iz tvoje knjige,

:06:41
ili si sam smislio?
-Sam. U mojoj knjizi piše:

:06:45
Nikad ne terajte svoju decu
da rade, preæi æe im u naviku.

:06:51
Naš tata je proèitao
samo jednu knjigu u životu,

:06:54
izdanje iz 1921. godine
koju je stalno prelistavao.

:06:57
Znao je napamet.

prev.
next.