The Man Who Sued God
prev.
play.
mark.
next.

:39:01
Da ti pokažem nešto.
:39:05
Pisma tvojih obožavalaca.
:39:09
Kuæe srušene na klizištima.
Poplave. Udari groma...

:39:13
Božja dela.
:39:16
Pokvarene koènice...
Spomenula si piæe?

:39:26
Jel' ovo tvoj otac? -Da.
Zar neæeš da proèitaš pisma?

:39:31
Ne. -Znam da razmišljaš o
zajednièkoj parnici. -Da.

:39:36
To æe biti košmar.
Neæu to.

:39:41
Da izaðemo na terasu?
-Da.

:39:45
Ako ja potonem sa svojim
brodom, to je jedno,

:39:47
ali neæu da povuèem
nekog jadnika sa sobom.

:39:54
Zašto si prestao
da radiš kao advokat?

:39:57
Zato što sam bio dobar advokat.
Otac i deda su bili advokati,

:40:02
to se i od mene oèekivalo. Kao
da se rodiš kao ovca ili moljac.

:40:07
Nije neki život kad duša nije
tvoja. -Jesi li dobar ribar?

:40:13
Bio sam bolji advokat,
ali sam sreæniji ribar.

:40:18
Mrzeo sam pravo. Jadnik ode
na sud oèekujuæi malo pravde

:40:23
jer mu je neki skot ukrao
kosilicu... I šta vidi?

:40:27
Naduvene, slatkoreèive žabe
koje æe njega proglasiti krivim,

:40:33
a krivog nevinim.
Sve je naopako.

:40:38
Nikoga ne bih vukao kroz to
da bi na kraju bio smrvljen,

:40:42
a svakako neæu ni sebe. -Misliš
li da postoji savršena pravda?

:40:47
Ne. Najviše što možeš da
oèekuješ je malo pravde.

:40:57
Upozoravam te da imam
braon pojas u džiju-džicu


prev.
next.