The Human Stain
prev.
play.
mark.
next.

:15:03
a ja nisam mogao da
napišem knjigu...

:15:04
koja se zove "Duhovi" a da ne zvuèi kao
da je pisao pomahnitali ludak.

:15:14
Sve ovo je beskorisno.
:15:16
Ukoliko se u to ne raèuna uzbuðenje
èitanja starih ljubavnih pisama.

:15:28
Ko je ta devojka?
:15:30
To je Stina Polson.
- Jako je lepa.

:15:33
Da. - Da li si ovo ti?
- Da, to sam ja.

:15:38
Upoznao sam je dok sam bio na
njujorškom univerzitetu i...

:15:40
Bilo je to 1948. godine.
Bio sam stipendista mornarice.

:15:46
Tada sam živeo u selu i èesto sam
odlazio u biblioteku.

:15:52
Isto kao i pecanje. Ušao bih u
gomilu i izlazio sa devojkom.

:15:57
Stina Polson.
:16:00
Skoro da sam je oženio.
:16:15
Zdravo.
:16:16
Ova knjiga æe ti promeniti život.
Obeæavam.

:16:21
Uði. Treba mi samo trenutak
da je naðem. - Ovde je divno.

:16:27
Ja živim sa dve cimerke u toj tamnici na dnu
ventilacionog otvora u Zapadnoj 26. ulici.

:16:33
Da li želiš kafu? - Ne, hvala,
trebala bi da se vratim.

:16:38
Biblioteka je otvorena do 10.
:16:41
Važi. Što da ne.
:16:45
Kakvu kafu piješ?
- Obiènu.

:16:50
Pa, Stina Polson, to je švedsko ime?
:16:55
Blizu. Dansko i islandsko.
:16:59
Znaèi nisi iz Njujorka?
- Otkud znaš?


prev.
next.