The Human Stain

1:27:09

Kada æeš?

1:27:16

Da li planiraš da je dovedeš
kuæi na veæeru?

1:27:21

Rekao sam joj da su mi
roditelji mrtvi.

1:27:24

Mrtvi?

1:27:30

Nemaš brata, ni sestru?
Nema Ernestine, nema Voltera?

1:27:38

Ja ne želim da budem Kolman Silk,
crni profesor klasike.

1:27:44

I tako æe uvek biti, mama.

1:27:47

Ja to znam, a znaš i ti.

1:27:51

Dušo, ja o tebi nikada nisam
razmišljala kao o crnom ili belom.

1:27:57

Zlato.
Ti si bio moj zlatni deèak.

1:28:03

Vidi mama... ja nisam...

1:28:11

Ja još uvek nisam sve shvatio.
- Da li æete imati dece?

1:28:17

Da, pretpostavljam da hoæemo.

1:28:20

I neæeš im dozvoliti
da me vide? Zar ne?

1:28:28

Moji unuèiæi.

1:28:34

Reæi æeš mi...

1:28:35

Mama, dok budeš sedela u
èekaonici na Pen stanici u 11:15, evo me.

1:28:41

Biæu sa svojom decom obuèenom u
njihovu najlepšu garderobu.

1:28:48

To æe biti moj roðendanski poklon
za pet godina od danas.

1:28:56

I znaš da æu biti tamo.