Hollywood Ending
prev.
play.
mark.
next.

:41:06
Tvoj otac je ovde.
:41:08
Šalite se.
- Toni?

:41:10
Pazi. Nemoj udariti u nešto.
- Toni?

:41:12
Ne.
- Ja æu saèekati napolju.

:41:14
Toni?
- Šta je sa tobom? Slep si?

:41:16
Ja? Da.
- Psihosomatski.

:41:19
Kako znaš?
- Pa ti nikada nisi stvarno bolestan.

:41:24
Evo.
:41:26
Odvešæu te do kauèa. Nastavi da hodaš.
:41:30
U redu, okreni se.
:41:32
Eto, sedi.
:41:37
Nemoj me pitati zašto sam došao.
:41:39
I nisam.
:41:41
Zar te ne zanima, posle nekoliko godina?
:41:44
Pa, hoæeš li me se i zvanièno odreæi?
:41:48
Ne. Došao sam iz potpuno suprotnih razloga.
:41:50
Ja... ja hoæu da se pomirimo.
- Ja nikada nisam bio ljut na tebe.

:41:54
O, da...
Kako to možeš reæi?

:41:56
Gurnuo si me niz stepenice.
:41:59
Bio sam naduvan.
Tih godina sam koristio drogu.

:42:01
Koristio sam Esid i Pejote.
:42:03
Gde si nauèio da koristiš drogu?
:42:06
Od tebe, ti si uzimao sva ona sredstva za
smirenje i podizanje raspoloženja.

:42:10
Postoji velika razlika izmeðu toga i
provaljivanja u apoteku...

:42:13
... da bi mogao da kupiš hašiš.
:42:15
Ti dani su prošlost.
Bili su veoma glupi.

:42:17
Ja...ja... šta se dogodilo sa nama?
:42:20
Kako smo se tako udaljili?
:42:22
Ja... znaš, nekada smo radili neke stvari
zajedno.

:42:25
Bili smo... bili smo...
Bože, znaš, igrao sam se sa tobom.

:42:28
Vodio sam te na pecanje.
:42:30
Možda nisam hteo da idem na pecanje.
- Nisam te vodio protiv tvoje volje.

:42:34
Tada si hteo da ideš na pecanje.
:42:36
Hteo si da nauèiš da sviraš violinu.
Nabavio sam violinu.

:42:39
To me je dovelo do bubnjeva.
:42:42
Da, ali kako violina vodi do bubnjeva?
:42:45
To nikada nisam razumeo.
- To je muzika.

:42:48
Hej, elektronski bend u kome cepate
majice...

:42:52
... i jedete žive pacove nije muzika.
:42:54
Prodali smo taj koncert.
:42:56
I nemoj to zvati koncertom.
:42:58
Hajfic i Karnegi Hol su za koncerte.

prev.
next.